Youth&Media Literacy
Rastom pristupa interneta, televizije i mobilnih telefona, lakši je pristup informacijama, ali i dezinformacijama (lažne vesti). Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima proglašava (član 19.) slobodu mišljenja i izražavanja za svako ljudsko biće, a definišite ga, pored ostalog, kao slobodu traženja, primanja i prenošenja informacija i ideja putem bilo kog medija i bez obzira na granice. Sve informacije koje nisu tačne i/ili objektivne su direktne kršenje ovog prava. Mladi su najviše izloženi dezinformacijama i lažnim vestima. Ankete pokazuju da se mladi informišu putem onlajn medija i društvenih mreža (u Srbiji je 94,9% mladih onlajn). Internet je preuzeo vodeću ulogu u širenju vesti: troškovi za objavljivanje vesti koje se šire na Internetu su svedeni na minimum i korisnici ne plaćaju da do njih dođu, a zahvaljujući mobilnim telefonima, vesti su dostupne u bilo kom trenutku i na bilo kom mestu. Mladi najviše preferiraju pristup vestima preko internet na mobilnim uređajima, preko računara i prenosnih računara i aplikacije za društvene medije poput Fejsbuka i Instagrama. Rast medijske pismenosti ne prati rast količine informacija i dezinformacija koje ljudi dobijaju i / ili proizvode svakog dana. Zbog nepoznavanja dezinformacija i lažnih vesti, mladi ljudi nisu pravilno informisani, a samim tim šire dezinformacije i lažne vesti deljenjem sadržaja. Kao priprema za ovaj projekat pripremili smo onlajn anketu koju su popunili učesnici ovog projekta, što nam je pokazalo da oni uglavnom koriste FB i Instagram kao sredstvo informisanja, i da uglavnom provode 1-3 i više od 3 sata na mreži, njih 88% ima prijatelje na društvenim mrežama koje ne poznaju, uglavnom brinu o privatnosti ljudi kada objavljuju postove, misli da mediji formiraju mišljenje većine u njihovoj okolini, a mediji obično menjaju mišljenje o nekim temama. Na pitanje da li mediji doprinose razvoju kritičkog mišljenja, odgovori se razlikuju od velikog neslaganja do velikog slaganja sa pitanjem
Mladi se slažu da mediji nameću pogrešan sistem vrednosti, a na pitanje imate li utisak da mediji nameću stavove, mladi su uglavnom odabrali da se slažu i na pitanje koji predmet u školi doprinosi medijskoj pismenosti – najveći broj izabranog imalo je Građansko vaspitanje. U razgovoru sa mladima otkrili smo da oni ne znaju prepoznati manipulaciju medija i u skladu sa odgovorima dobijenim u anketi zaključili smo da moramo informisati i osvestiti mlade, posebno onih sa smanjenim mogućnostima, o važnosti borbe protiv dezinformacija i poboljšati preduslove za demokratske procese i poštovanje ljudskih prava na informacije.
Projekat nastoji da :
- Pruži mladima, posebno onima sa smanjenim mogućnosti, veštine i alate za prepoznavanje dezinformacija i lažnih vesti; i sa veštinama i alatima za verodostojan pristup informacijama i kritičku procenu i proizvodnju medijskog sadržaja;
- Podrži zagovaranje i aktivizam mladih u okviru njihovog osnaživanja kao rezultata u kojem mladi, kao akteri promene, dobijaju medijske veštine da utiču na sopstveni život i život drugih mladih ljudi i zajednica u celini
- Učesnici iskuse multikulturalizam kroz upoznavanje i rad sa mladima koji dolaze iz različitih kulturnih i jezičkih oblasti pozadine.
- Otkriti nove pristupe neformalnom učenju koji utiču na učešće mladih.
- Da postanete svesni evropske zajednice i da iskoristite mogućnosti programa Erasmus + kao alat za učenje o medijima pismenost, kako pristupiti, kritički proceniti i stvoriti medije.
Projektom, mladi ljudi, uključujući one sa manje mogućnosti, postaće svesni evropskog zajednice i programa Erasmus + i mogućnosti razmene mladih. Glas mladih u medijima i zajednici, učešće, građanstvo, obrazovanje i angažovanje građana teme su koje partneri žele da uključe u posvećenost mladih ljudi sa kojima rade.
Projekat se sastoji od dve aktivnosti:
- APV (Advanced planned visit – Unapred planirana poseta) – održana 6. – 9.3.2020. u Šapcu, na kom su učestovali po jedan omladinski radnik i jedna mlada osoba iz partnerskih organizacija iz Belgije, Bugarske, Portugala, Španije i Srbije, gde su zajedno planirali predstojeću Omladinsku razmenu i diskutovali o mogućim faktorima rizika tokom razmene, potrebama grupa i obšli mesta gde će mladi biti smešteni i gde će se aktivnosti državati.
- Omladinska razmena mladih, u Šapcu – će okupiti 31 učesnika (mladi od 18 – 25 godina i omladinski radnici) iz Belgije, Bugarske, Portugala, Španije i Srbije, koji će 7 dana boraviti u Šapcu, upoznati grad, diskutovati o temi projekta, razmenjivati svoja znanja, iskustva i stavove.
Zbog trenutne epidemiološke situacije, Omladinska razmena je odložena do daljneg.