Focus me - Seminar i Trening

Zadnja je nedelja avgusta. Još uvek je 2021. godina. 

Godina u kojoj svet je u panici, Korona još uvek traje, a ti si na mestu gde te letnje sunce pecka po licu i celom telu, pesak upija tvoje noge dok koračaš po njemu ostavljaljući svoje tragove kao potpise, a u ušima ti odzvanjaju prijatni šumovi morskih talasa.

Zvuči kao neki putopis sa divnog letovanja? Hmm, pa donekle i jeste bilo tako. 

Donekle jer sa jedne strane bilo je divno, a sa druge strane to nije bilo letovanje, već sam zadnje nedelje avgusta zajedno sa drugarima iz Udruženja Svetlost bio na seminaru u Draču u Albaniji.

Svakako bilo je vremena za rad i učenje, a i slobodnog vremena za uživanje na ovoj divnoj destinaciji.

Seminar je realizovan u okviru projekta Focus Me, pod nazivom „Role of youth work in minority and inclusion“ Ukupno 30-tak učesnika uglavnom sa Balkana i grupe iz Finske i Nemačke. Kao i što se i vidi iz naslova, teme seminara su bile manjine i njihovo uključivanje u društvo, kao i  svakodnevne i društvene aktivnosti.

Nakon samo 10 dana pauze i boravka kući u Šapcu, sledi nastavak. Ponovo sam bio na istom mestu. Sunce, more, pesak, Drač i ja. Ovaj put je u pitanju bio trening za trenere, kao deo istog projekta. Stekli smo nova znanja, alate i naučili kako da ta znanja prenosimo drugima. 

Bila je to prilika, kao i mnoge do tada, da pored učenja, rada, razmene informacija o stanju u drugim zemljama, njihovim kulturama i običajima, sretneš stare prijatelje, upoznaš neke nove ljude od kojih će ti neki postati prijatelji za ceo život.

Upoznao sam par Finaca, Turaka, Italijana, Belgijanaca, Albanaca, Avganistanaca, jednu Slovakinju, Ruskinju, Gankinju (ili kako se već kaže za devojku iz Gane), Hrvaticu i jednog Libanca. 

Oni za mene nisu to, već su moji prijatelji Mika, Gian Piero, Carlos, Luka, Lorenco, Buse, Vahit, Luna, Kezban, Nela, Ariela, Lui, Patrik, Zahir, Roda, i druge divne osobe, sa kojima sam u Draču proveo divne trenutke.  

Prolazi mi kroz glavu misao da se ljudi konstantno dele po boji kože, nacijama, verama, fanovima sporskih klubova, političkih stranaka i oko svega toga ulaze u konflikt jedni sa drugima.. 

Koliko sam i ja sam u jednom trenutnu svog života imao stereotipe o drugim nacijama i verama, a zahvaljujući #erasmusplus projektima imao prilike da sretnem i bolje upoznam te neke „druge ljude“ i shvatio da ne treba generalizovati ljude i da svugde na svetu ima dobrih i loših ljudi, kao i da je svaki čovek donekle priča za sebe. 

Ponosan sam što sam to promenio kod sebe. 

Probajte i vi, možda Vam se svidi. Dajte priliku ljudima druge boje kože, nacije, vere, političkog opredeljenja, nivoa obrazovanja. 
Kreirajte svoje mišljenje o nekoj osobi na osnovu njegovog odnosa sa vama, a ne na osnovu toga odakle dolazi ili koje je boje kože, vere, nacije, stranke.

Srećno. Saša Despotović.