Svetlosne novine - Čarobno kraljevstvo Stražilovo
Drugi deo Svetlosnih novina je pred vama…. Priču je napisala Eleonora Vasić a dizajn Goran Dimitrijević.
Čarobno kraljevstvo Stražilovo
-pisano po istinitom dogadjaju-
Nekada davno, u jednom malom duginom kraljevstvu zvanom Stražilovo na vrhu planine ziveli su kralj Voja i kraljica Goga. Bili su srecni, vladali su mirnim kraljevstvom punim malih prasića i vernih, poslušnih vilenjaka. Svaki problem kralj i kraljica bi rešavali za tren uz pomoć njihovog sluge Luisa. Posetioce su retko imali, dvorac se nalazio na samom vrhu planine i svako ko bi želeo da ih poseti morao je sam da vuče ogroman kovčeg elegantne odeće za bal i raznu internacionalnu hranu sa sobom. Sluga Luis je imao psa i mačku, voleo je svoj posao, održavao je dvorac sredjenim i mirnim, a kralj Voja je kuvao razne specijalitete. Dvorac je bio ispunjen ljubavlju, svi su bili jednaki i srećni.
Bilo je leto davne 2018. kada su dvorac odlučili da posete stranci, naizgled fini patuljci, zatražili su od kraljice Goge da ih primi uz obećanje da će biti poslušni. Ova dobrodušna kraljica dopustila je patuljcima da nasele njeno kraljevstvo, a niko nije mogao ni naslutiti kakvo čudo će ih zadesiti…
Dani su prolazili, stranci su bili stranci, plašili su se raznih buba, moljaca, krika iz šume. Kraljeva hrana im je bila čudna, a neobična stvorenja iz šume jos čudnija. Dolazili su iz crnog kraljevstva pokraj Save, a ovo šareno Stražilovo nikako nisu razumeli. Smatrali su da je dvorac ružan i nedostajao im je njihov tamni dom. Ipak, uživali su u dugim šetnjama uz zalazak sunca, muziku, fotografije i društvene igre. Medjutim, sve se okrenulo naopačke kada su kralj i kraljica odlučili da napuste kraljevstvo na dan, kako bi posetili njihove prijatelje vilenjake u podnožju planine. Kao i svakog dana do tad, patuljci odlučiše da naprave najnoviju igru, prskanje bojama. Najstariji njihov član, vodja Markus odredio je pravila, pozvali su vilenjake čije porodice žive u dvorcu već vekovima, podelili se u 3 grupe, žuti, crveni i crni i igra je mogla da počne…
“Hajde, Mari, požuri! Idemo da prevarimo žute, slagaćemo ih da želimo da saradjujemo s njima protiv crvenih, znaš da njih nikad nećemo dobiti, a onda cemo ih sve poprskati, uzeti im boju i pobeći!“ reče stranac Leon
„Ali Leone, kršiš pravila! Nećemo valjda da varamo? Kralj i kraljica će se naljutiti kad saznaju za ovo!“
„Ma, koga briga! Eno, crveni stižu, a svi ostali iz našeg tima su se složili, i samo ti, mali vilenjak nećeš da nam se pridružiš! Dobro, mi idemo, a oni nek te poprskaju tom odvratnom, crvenom bojom. Alex i Sem stižu,ti se pazi, a mi bežimo…“
Stranci odoše da prevare patuljke,dok je Mari kao i ostatak patuljaka brinula. Shvatila je da su ovi patuljci u stvari zlikovci koji žele da unište prirodu na kojoj su oni tako marljivo radili! Udružili su se, polivali dvorac crnom farbom, i sve što se potom desilo, ostaje istorija, poput bitke lavorom, gde su se Hari i Alis potukli, kao i rušenje tudjih skrovišta, kradja i mnogobrojne prepirke. Petru, koja je nosila sočiva bez kojih nije mogla da vidi, neko poprska plavom bojom direktno u oči kako ne bi ništa videla! Zlikovci počeše da rade ne samo protiv vilenjaka, već i jedni protiv drugih, a uzrujani vilenjaci se povukoše u svoja drvena skrovišta, skupljeni u mali krug, čekali su povratak svojih vladara.
…
Razočarani kralj i kraljica čuše za ovaj skandal od njihovog sluge, koji nije mogao da obuzda zlikovce, pa je trčeći donosio važne vesti. Oni odlučiše da ih nauče važnu lekciju. Pozvani na važan razgovor, 11 zlikovaca stajalo je u redu paralelnim sa redom vilenjaka. Videvši kako izgledaju, koliko crnih fleka imaju na sebi, zlikovci spustiše glavu, gledajuci u prašinu koja im se diže pod nogama. Kraljica Goga ih besno pogleda, poče da viče, a svaki vilenjak ostade u čudu. Nikada nisu videli svoju otmenu kraljicu ovako ljutu. U dogovoru s kraljem, odluči da ih kazni. Zlikovci videvši kakav haos su napravili u spokojnom kraljevstvu,pogledaše se i shvativši kako je super imati na sebi svoju crnu boju u kombinaciji sa šarenim bojama, pokajaše se, obećavši da više nikada, baš nikada neće kršiti pravila.
…
I zaista, godine su prošle od te bitke, a nekadašnji zlikovci više nikada nisu bili zli. Naučili su da prihvate razlike izmedju vilenjaka i njih samih, a dugine boje ovog čarobnog dvorca više im nisu smetale. Živeli su u harmoniji do kraja života, u ovom šarenolikom kraljevstvu Stražilovo, uz vilenjake, Luisa i prasiće. „Pozitivna misao, naš smisao“ postade im moto.
Večno su gledali zalaske sunca uz muziku, bili su veseli i zahvalni, a kralj, kraljica i sluga ponosni na njih.
Eleonora Vasić
